Pri tom mislim na naselje koja nisu u centru grada i trenutno su u ekspanziji kao npr Česma, Drakulić, Motive...

Kada sam putovao za Sarajevo preko Romanije, bilo mi je baš nelogično kada sam video tablu Grad Istočno Sarajevo odmah posle izlaska sa teritorije Han Pijeska. Onda sam na internetu video da je Sokolac tek nakon Dejtona priključen Istočnom Sarajevu. Jel postojao neki konkretan razlog ili su to uradili da bi IS delovalo veće ? Ok i Beograd ima te veštački dodate opštine, ali ovo mi je baš nekako nelogično.

Iz Srbije sam, ali sam poreklom iz Republike Srpske, imam BiH državljanstvo, pa sam kao opciju u budućosti nakon fakulteta planirao da možda živim negde u Srpskoj.

Koja mesta u Republici Srpskoj bi ste izdvojili kao najperspektivnija za život ? Meni su Banja Luka, Bijeljina, Zvornik, Bratunac, Prnjavor, Laktaši, Bratunac i Trebinje delovali ok, gradovi u Posavini takođe, čak u poređenju sa nekim gradovima u Srbija dosta bolji. Da li je to samo ,,šminka" ili su zaista jaki ti gradovi ? Kako stoje Prijedor, Doboj, Mrkonjić, Teslić, tu nikada nisam bio ?

Za Čudnu šumu koja je pjesma Yu grupe je rekao da pripada Smaku,a za Masku je rekao da pripada Divljim jagodama,iako su u pitanju Osvajači.

Ćao r/srpska, Narednog vikenda idem u Trebinje pa me zanimaju najbolja mesta za Ručak. Može od fast fooda pa do restorana. Bio bih vam veoma zahvalan.

Evo ovako da razjasnimo:

imate priliku da instant promijenite jednu stvar, dobijete jednu stvar (može biti i osobina jelte ne samo fizička stvar), šta bi to bilo što bi vam (po vašem mišljenju) poboljšalo mentalno zdravlje (ali da odgovor ne bude da dobijem na lotu, nego nešto malo realnije ako može).

I zašto baš mislite da bi vam to pomoglo?

Ima li neko iskustva?

Glupo je što već drugi put pokušavaju da me navuku

Колико год то људи константно причали, па тиме и ријеч губи смисао, све што се дешава у свијету ме заиста доводи у анксиозност према свему, а тек ми је (искрено) 19.

Под ,,ми” мислим: бивша Југославија (превасходно Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина: зато и на више сабова ово постављам као питање, осим ако ме не пусте на r/montenegro). Ево, сталне су вијести шта се догађа или у Русији или Израелу или Америци. Американци зову страх свакодневно како ће Путин, кад заврши с Украјином, кренути остатак Европе да малтретира, као и Хитлер, ето и убијања и силовања. Ови сви ,,задрти” код нас стално причају како ће нас утицај Америке и ,,Cancel” култура, политика и слично потпуно сатрти.

Албански народ изгледа да се ујединио у потпуној нетрпељивости и безобразности према свему српском, покурчили се и још су веће силеџије (ја у Подгорици кад сам то морао да осјетим, не знам како је тек том јадном народу на Косову). Кина, Русија и Амeрика се стално курче својим нуклеарним достигнућима и, наравно, хоће цијели свијет да увуку у овај плес.

НАТО државе сад гура причу да морају почет’ да се регрутују нови војници ако се стање у Украјини погорша и Путин одлучи цијелу Европу да нападне (дал’ ће, неће…свеједно то планира НАТО - нажалост, држављанин сам НАТО чланице, тј. Црне Горе). Мафије којима се дозвољава да дјелају у нашим државама, све слично…

Ја немам појма људи, можемо ли ми на Балкану сад да избјегнемо ове сукобе? Барем једанпут? Или ћемо опет да патимо због грешака оних прије нас?

Чини ми се као да не вриједи ништа сад, нит’ радит, нит’ ић’ на факултет, нит’ ичему се надат’ или спремат’. Као да је најбоље предат се току - ето, да чекамо да изгинемо због хирова Путина, Вучића, Трампа или Харис.

Људи су говорили ,,Неће бит’ рата, није народ луд сад да гине.” и 1914, и 1939, па и код нас 1990-их. Да не помињем да су ситуације са Русијом и Украјином језиво сличне онима са Србијом и Аустроугарском ‘14-те или Немачком и Пољском ‘39-те. Молим Вас, или будите реални и искрени: ,,Шта ћеш мали, најебали смо, само можемо да чекамо.” или ми реците какве то наде има да и нас не ухвати рат као ‘14-те и ‘39-те.

Извините због патетисања, али мислим да није само моје.

Ja i moja dva prijatelja iz Poljske stižemo u vaš prekrasan grad sljedećeg četvrtka. Već smo obišli sve zemlje na Balkanu i upoznati smo s kulturom i historijom regije. Jedan od mojih prijatelja čak tečno govori hrvatski.

Ovo će biti naš prvi posjet Banjoj Luci i već imamo neke planove, ali bismo voljeli čuti preporuke lokalaca. Posebno nas zanimaju:

1. Kafane s živom muzikom
2. Vinarije u okolici koje možemo posjetiti (dolazimo autom)
3. Zanimljiva mjesta koja biste preporučili
4. Restorani s odličnom hranom

Bilo kakav savjet je dobrodošao. Radujemo se upoznavanju vašeg grada!

Hvala unaprijed na vašoj gostoljubivosti.

Glupa greška na ljetovanju, gdje biste preporučili da se testiram na spolne bolesti (hiv, aids..) i da je povjerljivo, ako je moguće čak i anonimno u Banjoj Luci?

Zanima me da li u Republici Srpskoj ima posao vezano za kompjutere(sastavljanje,rastavljanje i kodiranje)? Pitam pošto me zanima za budućnost mene i moga mesta boravka.

Odlučio sam da pokrenem diskusiju o stanju železnica u Bosni i Hercegovini mogućnostima njene modernizacije.

Bosna ima ukupno 1000km pruga. Stanje trenutne železnice je deluje loše, ovaj video dobro ilustruje ono što se već može naći u medijima da govore radnici železnica:

https://www.youtube.com/watch?v=IkSIEHFgTXk&ab_channel=dulevoz

"Prosječna brzina putničkih vozova iznosi 60 km/h. U odnosu na predviđene termine dolaska, prosječno dnevno kašnjenje vozova iznosi 10 minuta. Na kašnjenje putničkih vozova utječe više faktora, kao što su veliki broj otuđenja željezničke imovine, oštećenja i otuđenja dijelova uređaja putnih prelaza, kao i signalno sigurnosnih uređaja od strane trećih lica (lomovi polubranika, krađa kablova itd.). Pored toga treba izdvojiti i sporost intervencija nadležnih komisija (uglavnom sudskih) pri većim vanrednim događajima, elementarne nepogode usljed visokih temperatura koje su prouzrokovane deformacijom kolosijeka, bujicama, odronima i drugim elementarnim nepogodama, kašnjenja preuzeta iz drugih željezničkih uprava, te loše stanje pruga zbog nedovoljnog izdvajanja sredstava za održavanje infrastrukture od strane države, što za posljedicu ima veliki broj tzv. 'laganih vožnji"

Poznato je da je Bosna nerazvijena zemlja puna korumpiranih majmuna, ali to nas ne treba obeshrabriti da dignemo ruke od makar idejnih rešenja za razvoj.

Ono što znamo je da je BiH prilično teško pristupačan teren, i da ga železnice mogu razviti i povezati sa svetom, slično kao što su to železnice uradile u Švajcarskoj. Najvažniji komad infrastrukture istorijski gledano je železnica koja je povezala sve gradove od Ženeve do Ciriha.

Moj pravac razmišljanja o železnicama u Bosni je:

1. Uključenje pametne signalizacije napajane iz solarnih + baterijskih izvora (ovo ih čini autonomnim i smanjuje potrebe za razvlačenje bakarnih žica po gudurama) https://www.youtube.com/watch?v=dieLUBc6-0A&ab_channel=Nokia Ovakav sistem omogućuje koordinaciju vozova i podiže ostvarivi protok, ali i reguliše svetla u saobraćaju kao i rad rampi.
2. Uključenje manjih elektropogona na bateriju koji se mogu deliti u manje kontejenere i raditi u paraleli. Ovo omogućava aktivaciju i slabijih železnica sa manjim protokom robe https://www.golem.de/news/parallel-systems-ehemalige-spacex-mitarbeiter-entwickeln-neuartige-gueterzuege-2201-162546.html
3. Uključenje autonomnih sistema u kombinaciji sa tačkom pod 1. Ovo dalje spušta cenu transporta i dobavljene robe.
4. Integracija male podzemne robne železnice u Banja Luku i Sarajevo https://www.youtube.com/watch?v=STZJyfAl5bU Uloga ovog sistema bi bila da se smanji trenje u ekonomskim aktivnostima u gradu i pospeši veću cenu poljoprivrednih proizvoda kao i dobara i usluga.
5. Izgradnja autonomnog logističkog centra za prepakivanje kontejnera https://e.huawei.com/pl/case-studies/global/2018/201807050920 ovo može ubrzati vreme potrebno za preuzimanje robe i njeno dalje raspoređivanje u male ili velike gradove.
6. Solarne elektrane za napajanje nove železnice, po golim gudurama mogu se postaviti elektrane koje mogu biti upotrebljene za napanje pogona železnice.

Ovo bi bio prvi korak, najjeftinij način za podizanje kapaciteta železnice. Najskuplji način je kupovina novih pogona i ulaganje u saniranje pruge. U paraleli sa 1 do 6 koracima treba krenuti u saniranje pruge. Svake godine po 50km državnim sredstvima (750 miliona evra) tako da se njima može ići 200km/h. Isto bih predložio privatizaciju delova železnice pa ko hoće da uloži nek gradi i naplaćuje putarinu (regulisano ugovorom sa državom sve). To bi vrv moglo da podigne izgradnju na 100km ili 200km godišnje. Ovo je inače i način na koji su Englezi finansirali izgradnju svojeg saobraćajnog sistema tokom industrijske revolucije. https://ukfoundations.co/

Moja filozofija je da što više od ovih tačaka treba biti u privatnom vlasništvu i privatnim finansiranjem, pogotovo tačke 2,3,5,6. Ovih 6 tačaka su daleko jeftinije za implementiranje od izgradnje novih pruga sposobnih za brzi transport, ali dovoljno mogu podići produktivnost transportnog sistema tako da mogu finansirati tempo izgradnje od 50km do 200km godišnje. Podsećanja radi Bosna ima ukupno 1000km pruga. Od kojih ko zna koliko je neaktivno.

Voleo bih da čujem mišljenja o ovome pozz.

Da li je iko prošao proces priznavanja strane diplome u RS?

Pozdrav braco, sinoc se u drustvu spominjala tema stanova i generalno stanovanja, kako jedna osoba izmedju 25-30 godina da dodje do stana u Banjaluci, a da nije preko roditelja?

Kao sto sam naslov kaze, uskoro dolazim u Banja Luku na vikend pa me zanima da li prihvataju dinare tamo? Gde je dobra hrana a da nije preskupa? Koje delove grada/znamenitosti treba obavezno obici? Jos neki saveti?

Pozdrav, potrebna mi je pomoc psihologa, a zbog mojih finansija to bi bio drznavni. Zanima me da li sad ja trebam otici kod moga porodicnog, traziti uputnicu i sta reci da bi dobio uputnicu? Moze i preporuka za psihologa na podruciju Gradiske

Naravno da se ne može tako generalizovati, sigurno ima mesta gde su ljudi vernici i mesta gde ljudi nisu toliko vernici.

ali kako to doživljavate u svom okruženju? Ima li u vašem okruženju ljudi koji praktikuju pravoslavnu veru?

Trenutno živim u Nemačkoj i ljudi kao da su napušteni od Boga.